o nama

muse. nije platforma koja traži pažnju – ona je ona mirna soba na kraju dana. Dođeš, spustiš ramena, pročitaš nešto što te pogodi na pravom mestu i pomisliš: „Dobro, ima smisla.“

Ovde moda ne viče, već šapuće predlog. Lepota nije ciljna linija, nego osećaj u koži kad si svoja. Kultura nije elitni klub – to su razgovori koje vodimo dok kuvamo kafu, film koji nas ne napušta posle odjavne špice, izložba koja ti menja mapu grada.

Pišemo kao ljudi, ne kao algoritmi. Volimo estetiku, ali samo onu koja ima toplinu. Verujemo u znanje, ali bez suvišnih reči. muse. je nastao iz jedne tihe hrabrosti – da se san iz detinjstva pretvori u prostor u kome i ti možeš da dišeš: da čitaš, pitaš, preispituješ, pronađeš svoj ritam.

Zamisli muse. kao digitalnu stanicu na kojoj se nakratko iskrcaš iz brzine: uzmeš inspiraciju, poneseš ideju, zalepiš malu belešku u glavi. Vratiš se kad poželiš. Ovde te ništa ne juri.

Dobrodošli. Ovo je mesto koje ne meri savršenstvo. Prostor koji podržava izraz, tvoj, naš, zajednički. I kome se uvek možeš vratiti, kao svetlu koje ostavljamo upaljeno kad znamo da će neko drag doći.

ko stoji za muse?

Neću vam pisati formalno. Hoću da vam ispričam. Jednostavno, kako je bilo.

Iza muse. stoji Maja, ona od 13, 15, 20, 25 i, evo, skoro 30. Ista devojčica koja je prvo sanjala, pa skupila hrabrost, pa taj san pretvorila u formu.

Maja (13) je verovala u časopise kao u mali privatni svemir. Mama i tetka su imale svaki broj Cosmopolitana i The Best Shop magazina, sa stranicama koje su nosile tragove šoljica kafe i pomalo mirisa od testera parfema. Sećam se tih popodneva kod tetke: šarene stranice, prelepe žene, editorijali koji mirišu na putovanja i maštu. I one tihe misli: šta sve stoji iza ovako uredno složenih strana, koliko ljubavi i preciznosti treba da bi jedna knjižica prodisala svetom. Kliše ili ne, istina je ostala ista: pazi šta želiš, možda se i ostvari.

Kod mene se sve dešavalo one day at a time. Studirala sam nešto što sam kasnije shvatila da nisam želela, pa na sopstvenu odgovornost i uprkos zabrinutim pogledima roditelja, promenila taj put. Bilo je straha, ali je bilo i mnooogo hrabrosti i jasnog osećaja u stomaku da ne mogu više da budem daleko od onoga što volim: u svet magazina, mode i bjuti industrije. Počeci su mirisali na volontiranje i fashion week. Tu sam se prvi put stvarno susrela sa produkcijom, ritmom i timskim dahom. Odatle sam stigla do marketinga i kampanja u Marie Claire i Lepota & Zdravlje magazinima, do projekata i saradnji sa velikim brendovima i do onog dragocenog znanja koje spaja strategiju i estetiku.

Ali muse. je nešto drugo. To je prostor gde ne moram da budem „neko“, nego mogu da budem sve što jesam. To je mesto za sve nas koje ne pristajemo na površnost, ali ni na pretencioznost. Koje volimo kad lepota ima dubinu, kad tekst ima dušu, kad kadrovi dišu. Koje znamo da moda nije samo odevanje, nego način da pokažeš šta misliš. I ko si.

Zato pišem, snimam, biram reči i kadrove, u tišini i u haosu, između frizera i mejla, ujutru dok traje kafa i uveče dok svetlo iz macbook-a osvetljava lice. Zato što verujem da imamo pravo na svoj glas.

‍Hrabrost je ovde ključna reč. Hrabrost da kažeš „ne“ onome što nije tvoje. Hrabrost da kreneš bez garancije. Hrabrost da radiš ono što voliš glasno kad treba, tiho kad je važno.

Znam šta bi mi Maja (13) danas rekla. Zagrlila bi me i šapnula: samo nastavi ovim putem.
‍
Zato je muse. tu — da hrabrost ima adresu, a mašta dom.